8. Uvek razmisli pre nego što nešto učiniš - ne čini stvari bez razmišljanja. Nikada nemoj delovati a da ne razmisliš o mogućim posledicama svoga dela.
No, pošto ne postoji način da se objektivno i direktno proveri da li su ove osobe zaista postigle oslobođenje od patnje ostaje nam da tu mogućnost prihvatimo kao istinitu na osnovu poverenja. Iako se u različitim budističkim školama stepen i objekti vere, odnosno poverenja, razlikuju, možemo reći da je vera u istinitost osmostrukog plemenitog puta zajednička svim školama. Na taj način vera u budizmu igra ulogu pokretača osobe na putu dostizanja probuđenja i nirvane.
: “Ono što je poznato kao prajna nije prajna i zbog toga je poznato kao prajna.” “Ja nisam Ja i zbog toga Ja sam Ja.
U Kini i Japanu ideja iluzije predočena je papirnatim vratima: ona postoje za a person koji nisu pokušali proći kroz njih, jer misle read more da su vrata čvrsta i neprobojna. Međutim, ona predstavljaju trouble samo dok ne uočimo da su od papira.
Zbog toga će dva promatrača koja gledaju isto stablo s različitih strana imati različite predodžbe tog stabla. Nadalje, te će predodžbe biti obojene onim što se želi vidjeti, odnosno onim čemu netko daje prioritet. Subjektivni um, dakle, ne daje točnu sliku stvarnosti.
Iako je zen najpoznatiji naziv za ovu školu budizma na zapadu, takođe je poznata kao čan u Kini, son u Koreji, tjen u Vijetnamu i dhjana u Indiji.
Enso, simbol Zen Budizma Zen je japansko ime grane mahajana budizma koja je nastala u Kini za vrijeme dinastije Tang pod nazivom "chan", a kasnije se razvio u razne podškole i podružnice.
Na zen je veoma uticala škola praznine, čiji je osnovni pojam šunjata. Prema rečima zen učitelja Dešimarua, praznina je stanje duha u kome možemo da udomimo čitav svemir:
To su: direktno zapažanje i izravno logičko zaključivanje. Kao vjerodostojni izvori spoznaje ne priznaju se metafizička objava, autoritet, indirektno logičko zaključivanje i analogija.
Ako čovek izgubi vezu sa društvenom grupom u kojoj živi, počeće da se plaši potpune izolovanosti i zbog tog straha se neće usuditi da misli o onom »na šta se ne sme ni pomisliti«. Ali čovek se boji i potpune odvojenosti od čovečnosti koja je u njemu i koju oličava njegova savest. Biti sasvim nečovečan takođe je strašno, mada, kako nam to izgleda dokazuje istorija, manje strašno od društvenog ostrakizma — pod ustavom da je celo društvo usvojilo nečovečne norme ponašanja. Što je društvo bliže humanoj normi života, utoliko je manji sukob između odvojenosti od društva i od čovečnosti.
Zen budizam je vrlo zanimljiv zbog više razloga, a poseban je što osoba bez obzir na svoja religijska uverenja kroz njega može dobiti priliku za rast.
Nakon što je Narodna Republika Kina okupirala Tibet 1950-ih godina, tibetanske izbeglice i dijaspora su proširile uticaj tibetanskog budizma i u mnoge zapadne zemlje. Od 1959. godine je Dalaj-lama živeo u izgnanstvu, da bi se nedavno vratio na Tibet.
Zen budizam ostavlja utisak lakoće, dobrote i tolerancije, i to je sasvim točno s aspekta djelovanja učitelja i učenika prema drugim bićima.
Kritičari Vatsiputre su tvrdili da on ponovo uvodi stari bramanski koncept atmana kojeg se Buda odrekao.[thirteen]